Родитељи деце са АДХД пријављују вишеструка стања

Штавише, ризик од вишеструког стања које су пријавили родитељи повећао се готово четвороструко када су родитељи детета били сиромашни у односу на оне који су били имућни.
Подаци за студију преузети су из Националне анкете о здрављу деце из 2007. године и обухватили су преко 5.000 деце која су наводно имала поремећај пажње.
Поремећај пажње смањује код деце импулсивно понашање и потешкоће да остану концентрисани. И даље остаје често дијагностикована брига за ментално здравље код деце школског узраста.
Истраживачи су открили да је 67 посто деце и тинејџера са АДХД-ом имало бар још једно пријављено ментално обољење, у поређењу са 11 посто деце која нису имала АДХД. Већина деце са АДХД-ом имала је бар један истовремени ментални поремећај - 33 процента је имало један, 16 процената два, а 18 процената три или више истовремених менталних болести.
Према студији, дијагностикована преваленција АДХД-а код деце коју су пријавили родитељи била је 8,2 процента.
Деца са АДХД-ом вероватније су имала друга ментална здравља и неуроразвој. Родитељи су известили да је 46 процената деце са АДХД-ом имало сметње у учењу насупрот 5 процената без АДХД-а.
Родитељи су такође известили да је код њиховог детета са АДХД-ом 27 одсто имало поремећај понашања, 18 одсто анксиозност, 14 одсто депресија и 12 одсто говорне проблеме.
Деца са АДХД-ом имала су веће шансе за ограничење активности, школске проблеме, понављање разреда и лошу комуникацију родитеља и детета, приметили су аутори студије. Деца са АДХД-ом такође су имала ниже оцене социјалне компетенције и веће оцене погоршања родитеља.
Функционисање детета како су мерили истраживачи у студији постепено је опадало са све већим бројем постојећих менталних стања. Коришћење здравствених и образовних услуга и потреба за координацијом неге такође су се повећали код такве деце.
Аутори су закључили: „Клиничко лечење АДХД-а мора се бавити вишеструким коморбидним стањима и управљати низом неповољних функционалних исхода.“
„Терапијски приступи треба да одговарају на неуроразвојни профил сваког детета, да буду прилагођени њиховим јединственим социјалним и породичним приликама и интегрисани са услугама образовања, менталног здравља и социјалне подршке.“
Студија је објављена на мрежи у издању часописа 7. фебруара Педијатрија.
Извор: Педијатрија